Juce bas rekoh Zmaju da cu nastaviti da pisem blog. Onda mu u kratkim crtama rekoh kako je i sta kod mene. Ali sada imam neki plan koji bi mogao da uspe. Mali plan, dobar plan, novi plan. Uspece. Moram da verujem u to.
Svasta se nadesavalo, bas svasta sa mnom zadnjih 4 meseca, a retko sta lepo. Mislila sam da se necu nikada iz toga izvuci, ali eto jesam. Sama. Dodjes nekada u zivotu na to da nikoga osim sebe nemas, pa i sebe mozes da izgubis. Malo je falilo, zaista malo. Gorka je bila borba, ne zanima me ko je pobednik jer to je jedna od onih gde to ni nije vazno. Vazno je da ostanes Ti, i vazno je da mozes da vidis ispred sebe. Kroz pad, kroz suze, kroz bol. Jako mi je zao sto su neke stvari zrtvovane radi toga, jer problem je lezao dublje. Problem je bila zavisnost od drugih. Pupcana vrpca vremena, trazila je da se presece. A ja sam je oko vrata nosila godinama, toliko samo mogu reci.
Prvi put nadjes se na duplom dnu, a o njemu pisah mnogo. Ispucas sve kredite koji vrede, skontas da je privid sigurnosti, prijateljstva i podrske bio samo to-privid. I nadjes se sam. Po neki iskren savet se udene tu i tamo, ali to je sve sto dobijes. Srecan si ako odaberes Zivot, to su mi rekli iskreni saveti, jer dodje ti i da moras da biras gde zaista hoces da krenes. I onda krece bura i borba sa vetrovima, koji ti ne daju da onu pupcanu vrpcu smaknes s vrata... Cetiri meseca, drugari. Predugo je bilo, a prosli zivot stvaran i blizu da je jos uvek mirisao. Izgubljen.
Kako se krece iz pocetka? Ostane ti jedno veliko Nista i na njemu Ti. Nema komoditeta, nema ljubavi, posla, prijatelja-nicega sto je dugo bilo tvoje. A gde je? Valjda u Vaseljeni nije valjalo tebi pa ga rasporedise drugde, otkud ja znam, jos bi mi cetiri godine trebalo da se time bavim, a ja to vreme nemam.
Ponizavajuce je. Moliti, traziti, gledati pred nosem zatvorena vrata, kao samare. Sva. Uzasno je ponizavajuce. Dobri saveti i ta neka zaostala dobrota na licima govorila je "Bori Se". Saputala za tim "Bez Mene", pa u glas "Bez Nas". Cetiri jebena meseca. Svasta mi je padalo na pamet, i najgore koje slutite da jeste-jeste.
Sadasnjost je vise Sada nego sto je bila ikada. Oni koji su se povukli pre svega ovoga, za mene vise ne postoje. Prvog pocinjem da radim, iznenadjujuce pozitivan posao, a najvaznije stabilan i legalan. Dosli da me tapsu po ramenu. A ja ne volim kada mi prilaze s ledja. Ko ste bre vi? Gde ste bre bili? Ne trebaju mi takvi da ih slusam kako su rekli da ce sve biti Okej. Nije bre sve Okej i mrzim tu skracenicu za savet i utehu, jer ona to nije. Za mesec-dva se verovatno i selim jer mi poslednji od kredita istice. Zadatak visi je da cu do rodjendana u julu da budem potpuno svoja. To je ono kada se nadas da ces to i dalje biti Ti i da ce ono Nista pod tobom biti napokon Nesto. Vraticu se cak i na blog, do takvih sitnica je razradjen plan koji je sad u razvoju dogadjaja. Da se prvo popune sve rupe, ali do zadnje sitnice bas svaka. Opcija da nece biti tako ne dolazi u obzir.
Naostrio vam se ovaj Vavilon, ja da vam kazem. Nisam verovala da cu za ovako kratko vreme sve ovo nauciti. A sada mi je 26. Nije kasno da se krene ispocetka. Ionako mi nista drugo nije preostalo...
Dnevnike ne pisem. Ali blog, on je nesto drugo. Savrsen za presecanje vremena, zato ne brinite za obrisanu Proslost. Evo mene Sada. A Buducnost, ona tek treba da bude zapisana. Tako.
Nisam rekla da cu ponovo da pisem blog. Bilo ih je previse. Zao mi templejta. Secam se koliko mi je trebalo da ga ripujem sa WP-a, prekodiram i prilagodim.
76 postova. Obrisano. Nisam ih ni procitala poslednji put. Zasto bih? Sve su to bila neka proseravanja neke mene koja ne postoji vise. Prepricavanja nekih bivsih. Ljubavi i veza. Ne treba zapisivati stvari koje znamo da cemo jednom hteti da zaboravimo. A uvek hocemo. Lepo postaje ruzno, predivno postaje grozotno. Uvek je tako. Zajebite mene te patetike. Nisam u tom fazonu. Vise.
Ne znam sta cu ovde. Mozda zbog ovih 11000 poseta. Ipak su mi draze po one dve-tri hiljade na poeziji. I na onoj drugoj poeziji. Svega mi, jesu. E, ono je pravi deo mene. Ovo nije. Serem, opet cu poceti da pisem... Necu. Ne znam.
Beograd me mrzi a ja se njemu vracam. I ljubav me mrzi, ponovo u nju ne verujem. Verujem u druge stvari ponovo. One, moje. Vavilonske. Jebao me Vavilon. Oprosticete mi na mom francuskom. Mogli ste da birate, postovi od jedne reci koji se zovu "ERROR!" ili ovo. Izabrali ste ovo, zao mi je, nema vise gresaka. Ko vas jebe, sad citajte. Hocete da vam kukam? Hocete da vam se hvalim? Sta hocete vi od mene? Nemam ja sta da kazem. Bolje citajte Bukovskog. On je imao sta da kaze.
Ja ne postojim. Ja sam samo ime koje ste upoznali preko interneta. Rukujem se samo sa onima koji nisu. Vama svaka cast. Bili ste pametni. Zajebavam se. Idem, imam posla.
Možda se po jutru dan poznaje, ali po noći se prepoznaje. A ovako se valjda počinje, nakon traženja pravog izgleda za blog, bezbrojnih kodova, tagova, ostalih komplikacija...
Zbog čega? Pre nekoliko dana presekla sam jedan deo sebe. Tek tako. Videla da ne ide, rekla ne želim da se vraćam u tom smeru, ne želim da me podseća, više ne postoji... Taj deo sebe nikada ne bih obrisala, ali ne mogu sada da to budem ja. Treba mi drugo Ja, drugi život, drugi način. Pitajte me kako mi ide - prvo sam htela da otvorim web-page, onako ceo, na GooglePages. Eh, da je tako jednostavno, ne daju FTP pristup, ne mogu samo da se uploadujem, onako kako bih želela, pravo sa svog računara. Da kupujem domen? A, ne. Ne kreće se tako, kreće se od nule, zip, zero. Za blog dovoljan je samo layout, i tako se odlučih. I evo mene ovde.
Zašto baš Vavilon i zašto baš "Kurva Vavilonska"... Nema ovde erotike, vadite ruke iz džepova! I proučite malo istoriju ako vas ne mrzi. Svi smo mi ponekada pomalo onaj strašni Vavilon...
Šta će biti ovde? Ne znam, najiskrenije. Možda me ponovo napadne orman u koji sam sakrila neke delove koji me ponovo podsećaju na ono Ja od koga bežim, možda ne. Ali sada sam na svom terenu, pa ću možda znati da se branim. Ja - tek još jedna od onih između 20 i 30 (savršeno za Curriculum Vitae), iz tamo nekog međuprostora odakle svi dolazimo...
Prema tome:
"Lorem ipsum dolor sit amet, consectetuer adipiscing elit. Phasellus rhoncus convallis dolor. Sed suscipit. Cras porttitor scelerisque purus. Pellentesque erat nibh, auctor id, tempor at, feugiat ac, ante. Nulla pretium. Nunc erat. Etiam a sem. Phasellus vitae lectus at sem feugiat bibendum. Nullam ante pede, nonummy ut, molestie in, dapibus eu, arcu. Aliquam nulla metus, gravida ut, congue eget, faucibus at, lacus."
Inače ovaj citat od gore ne znači ama baš ništa posebno, mada uglavnom zvuči kao isterivanje đavola... Pa videćemo.
Pozdrav svima.
